Године 1769., Енглез Џозаја Веџвуд отворио је фабрику грнчарије у Етрурији и спровео фину поделу рада. Он је разбио-процес прављења грнчарије-који је раније од почетка до краја обављао један појединац-на десетине специјализованих корака које су изводили различити радници. Сходно томе, традиционални „лончар” је престао да постоји; уместо тога, постојали су копачи глине, транспортери, припремачи глине, калупари и тако даље. Ови занатлије су се трансформисали у фабричке раднике који су морали да раде фиксним темпом и да се подвргавају јединственом управљању радом.
Почетком 20. века, инспирисан монтажним линијама у кланицама, Хенри Форд је разбио процес склапања модела Т на 84 различита корака. Сваки радник је обавио само један специјализовани задатак, што је омогућило да се аутомобил монтира на континуалну линију и смањи време склапања са првобитних 12 сати на само 90 минута.
Форд је 1924. покренуо пројекат оснивања фабрике у Јапану и тамо увео{1}}производни метод на монтажној линији; до следеће године, јапанска фабрика је била способна да производи 10.000 модела Т аутомобила годишње.
Године 1933. Тоиода Аутоматиц Лоом Воркс је основао одељење за производњу аутомобила. Две године касније, први путнички аутомобил А1 и камион Г1 успешно су направљени прототип; током овог процеса, компанија је усвојила Фордов{4}}метод производње.
После Другог светског рата, Тоиота је почела да примењује концепт „Јуст-на-време“ (ЈИТ)-производећи тачно оно што је било потребно, када је било потребно-на својим производним линијама. Такође је решио изазов-праћења квалитета у реалном времену, што је резултирало значајно побољшаним квалитетом производа и драстично смањеним трошковима.
До 1980-их, холивудско филмско стваралаштво је усвојило индустријски{1}}оперативни модел монтажне линије. Редослед израде сценарија се углавном одвијао на следећи начин: сценаристи одговорни за оквир прво би оцртали радњу; писци којима је задатак да "изнесу пунцхлине" онда би убризгали хумор; и коначно, писци специјализовани за дијалог попуњавали би изговорене редове на основу утврђеног оквира приче и лукова карактера. 1990. године, ЕРП (Ентерприсе Ресоурце Планнинг) системи су почели да се интегришу са монтажним линијама. Ова конвергенција комбинује карактеристике и дискретне и процесне производње, свеобухватно оптимизујући коришћење ресурса и омогућавајући брзе одговоре на захтеве купаца; такође је дао високо аутоматизоване, круте монтажне линије са степеном оперативне флексибилности.
Године 2001. изашао је Пентиум 4 процесор, са Интеловом НетБурст технологијом. Његове техничке иновације су укључивале Хипер Пипелинед технологију, побољшане операције са плутајућим{3}}зарезом, Рапид Екецутион Енгине, системску магистралу од 400 МХз, напредно динамичко извршење и 144 нове ССЕ2 инструкције.
2005. године у Шангају је покренута прва кинеска аутоматизована линија за дозирање и слагање, коју је дизајнирао и произвео Схангхаи Цхарлие Пацкагинг Екуипмент Тецхнологи Цо., Лтд. Ова линија је коришћена за аутоматизовано паковање фосфор{3}}бакарних куглица у домаћој металуршкој индустрији. Интегрисао је мерење, паковање, штампање, проверу{5}}вагање, заптивање картона, затварање пластичних бубња, руковање са више-спецификација, више-слагање у више слојева и развлачење палета-. Контролисан од стране ПЛЦ-а, систем је постигао потпуно аутоматизован, мехатронички рад.
У октобру 2006. године, оперативни модел монтажне траке је уведен у болничке собе за ињекције. Ова промена је уштедела труд, повећала ефикасност и побољшала задовољство пацијената, док је истовремено смањила учесталост грешака.
